another child that grew up too fast.

Ja sam Teodora. Volim svoje ime, ali više volim da me zovu po nadimku (Dora, Tea ili Ozera). Imam 15 godina. Živim u Srbiji, preciznije u Čačku, kog volim više od bilo kog grada. Obožavam ljude odavde. Iako ima mnogo loših ljudi, ja se uvek zalepim za dobre. Prosto ne volim ljude koji su negativni i dvolični i užasni. Sa svima koje poznajem sam u okej odnosima, ali tu je grupica sa kojom volim da provodim najviše vremena.
Pored njih, imam dosta ljudi sa interneta koji su mi previše dragi. Mnogi nisu iz Srbije i ne znaju srpski, pa uz njih usavršavam engleski.
Volim lizalice, koka kolu, mašnice, krofne, sove, pse, mačke, čokolade, jogurt, haljinice, šlompave majice, cigarete, fotografiju, knjige, retro stil, muziku, martinke, čudne ljude, čudna mesta, Hari Potera, Doktora i Šerloka.
Knjige, muzika i filmovi mi pomažu da pobegnem od realnosti.
Mrzim stvaran svet. Više volim da živim u snovima.
Ponekad se to čini kao prava stvar. A ponekad zna da zaboli, zato što shvatim da se to stvarno ne dešava.
Kad porastem, volela bih da budem KENGUR.
...
Ustvari, ne bih volela da odrastem. Volela bih da zauvek ostanem u petnaestoj.